Može se reći da sam kao student isprobao sve oblike stanovanja. Dobro, možda nisam živeo u šatoru na travnjaku ispred skupštine ili u nekoj kamp prikolici pored auto puta, ali da sam studirao još koju godinu, ko zna šta bih sve još mogao da pišem…

U prvom stanu su mi cimeri bili žuti kombi, fensi citroen i jos neki mali crveni auto bez auspuha

Prvu godinu fakulteta sam živeo kod strica u gradu gde sam studirao. To je bilo dovoljno vremena da se malo snađem, a i moja soba je bila rezervisana za novopristigle prinove, tako da sam počeo da tražim stan. Vrlo brzo sam ukapirao da ne vredi da tražim stan, jer nikako ne bih mogao da ga platim, tako da sam izabrao malu, memljivu garsonjeru u kojoj je u 9m2 spakovana spavaća soba, kuhinja, kupatilo, i radna soba. U toj garsonjeri sam imao prvo poštansko sanduče na koje sam zalepio samo svoje ime. Stajalo je na ulazu u garaže iza kojih je bila moja nova rezidencija i bilo skoro pa toliko veliko koliko i cela moja soba. Posle godinu dana (neuspešnog?) privikavanja, sam prešao u studentski dom.

Dom je već bio vidni napredak u odnosu na sobu koju sam imao pre toga. Soba nije bila ništa veća, ali je iz nje bila izbačena funkcija kupatila. Ponovo sam osetio kako je dobro kad posle tuširanja možeš da sedneš u svoju sobu a da ti kondenzovana para iz tuša ne kaplje na glavu. Posle 2 godine u domu, morao sam da tražim nešto drugo. Sledeći zadatak mi je bio da nađem sobu u kojoj više neće stajati ni frižider ni rešo ni lavabo, tako da je bilo sve manje mesta improvizacijama – morao sam da tražim pravi stan. U tom trenutku su još dvojica nesrećnika bili u sličnoj situaciji kao i ja. Kažem nesrećnika, jer su u tom trenutku bili moji budući cimeri

Počeli smo zajedno da tražimo stan za nas trojicu, i posle par poseta, odlučili smo da uzmemo prvi koji smo videli. 3 sobe, kuhinja i kupatilo koje je bilo veličine kao i moja prva soba. Prva normalna gajba posle par godina. I 2 cimera !!!